Umro je Vladimir. Bar se to desilo u bolnici, i to je uspeh.
Ne očekujem da će neko dati ostavku na svoju funkciju zbog svoje moralne odgovornosti, da će neko imati problem kad se pogleda u ogledalu, da će pognuti glavu, ne očekujem ni da će neko biti smenjen. Za tako nešto je potreban sistem koji će moći da primora svakoga da se ponaša odgovorno. Takav sistem se gradi, grade ga humani ljudi, nova većina koja se formira u Pirotu. Sistem čine dobri ljudi, ljudi sa integritetom, koji stvaraju i brane sistem od zloupotrebe i korupcije. Takav sistem se teško gradi a lako gubi.
Svi mi smo Vladimir koji je poklonio kuću državi da bi mogao da umre dostojanstveno, radnik na motorčiću koji ide na posao, dete u selu Kamik koje gleda kroz prozor sa svojom sestrom, bolesna žena koja se smrzava i nema ličnu kartu, čovek u kolicima koji treba da se popne uz stepenice, osoba kojoj život zavisi od preskupe operacije…
Da li treba potrošiti toliko mnogo para za jedno bolesno dete, da li treba svuda napraviti rampe ako je broj ljudi koji koriste kolica mali… Ako smo društvo onda treba. Ako smo gomila pojedinaca onda ne. Nikada se ne zna kome će i kada ta rampa zatrebati, tako da i oni sa manje empatije za druge treba da shvate da je prave zbog sebe pomažući drugom. Zvona ne zvone samo Vladimiru, zvona zvone svima nama.
Sistem se neće stvoriti lako, gradjansko novinarstvo je prvi korak, nova većina u Pirotu će sistem napraviti. Pokušavaće da ga napadnu organizovano, uključiće se sami i autopoltroni koji će se nadati da će njihov rad neko primetiti i nagraditi. Pričaće da je nedopustivo da udruženja i pojedinci procenjuju rad institucija oni koji se kriju pod plaštom politike.
Dok budemo čekali da proslavimo prvu ostavku zbog moralnih razloga ikada, moramo zajedno napraviti pritisak kako bi Pirot bio bolje mesto za život svih.
Umro je Vladimir. Zvona zvone njemu ali i svima nama kao društvu.
„Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina;
svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje;
Smrt ma kog čoveka smanjuje mene,
jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom.
I zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni,
ono zvoni za tobom.“
Ernest Hemingvej
“Glas Pirota” je Udruženje Građana koje promoviše slobodu govora i borbu protiv korupcije, mesto gde će svako moći da bez straha objavi problem koji ima ili nepravdu koju doživljava u svojoj sredini. Mesto gde može da pokrene inicijativu, predloge, poboljšanja ali i probleme i rešenja da Pirot bude još bolje i lepše mesto za život svih.
Udruženje građana “Glas Pirota” se bavi humanitarnim radom, prikupljanjem sredstava za bolesne sugrađane, zaštitom životne sredine i zaštitom životinja.
Pomogni, kritikuj, upozori, pohvali, reci otvoreno šta misliš, predloži, daj inicijativu. Kaži glasno da te ceo grad čuje.
Ako želite da se uključite u naš rad potpišite pristupnicu Udruženju Gradjana: “Glas Pirota”: