Nije sve do nas, čujem vas kako vičete sa vašarskog razglasa. I u pravu ste. Ima nešto i do nas. Do većinskog opredeljenja da se ćuti, povlači pred bahatošću ili žudi za sitnim ćarom. I ta žudnja za sitnim ćarom je vaš adut. Njime ucenjujete, njime se postavljate na poziciju gospodara života i smrti. U životu malograđana to je čvorište i ringišpil neprekidnih, iscrpljujućih strahova. Tu igru zastrašivanja i zaslepljivanja igrate najbolje što možete. Bez skrupula i morala. Reklo bi se, po starinski, barapski.
Gospođe i gospodo iz vlasti, frustracije se ne leče represijom i širenjem straha. Potrošili ste silnu energiju prošle nedelje da biste ljude „uverili“ da ne trebaju izaći na ekološko okupljanje, jer vi smatrate da je to opasnost po vašu vlast.
Uverenje da su čist vazduh, čista voda i zdrava sredina udar na vašu bogomdanu vlast, jeste velika zabluda. Vi ste se dočepali vlasti na način koji je u demokratskom svetu nedozvoljen. Vreme će pokazati koji su sve principi demokratije pogaženi u vašem okupiranju vlasti. Sada je bar jasno koliko vas zanima samo gola vlast, a ne da budete ono što biste trebalo biti: servis građana.
Brinete samo o svojoj slici u javnosti, o rejtingu koji merite sami za sebe svojim metodama, verujući da je korišćenje budžetske kase vaša privilegija i da je možete koristiti kako vam padne na pamet. Nikome ne podnoseći račun i ne tražeći nikakvo dopuštenje za ono što radite. A pri tom onemogućavate sve vidove kontrole trošenja sredstava iz budžetske kase. Ona je za vas sve: i politički život i politička smrt i sama srž vašeg postojanja. Ne postoji kod vas ništa što je javni interes, ništa što je vizija budućeg razvoja. I ono što načinite i predstavite da ste uradili iz javnog interesa, samo je stvaranje privida, jer vi ne pravite mehanizme održavanja načinjenog. Najvažniji vam je prvi utisak, koji prodate javnosti putem kontrolisanih medija i portala, a potom sve prepuštate stihiji. Prođimo kroz grad i pogledajmo infrastrukturu koja se ne održava, klupe i mobilijar koji biva oštećen vrlo brzo pošto je postavljen ili igrališta koja nastaju na brzinu i još brže bivaju uništena.
Nije sve do nas, čujem vas kako vičete sa vašarskog razglasa. I u pravu ste. Ima nešto i do nas. Do većinskog opredeljenja da se ćuti, povlači pred bahatošću ili žudi za sitnim ćarom. I ta žudnja za sitnim ćarom je vaš adut. Njime ucenjujete, njime se postavljate na poziciju gospodara života i smrti. U životu malograđana to je čvorište i ringišpil neprekidnih, iscrpljujućih strahova. Tu igru zastrašivanja i zaslepljivanja igrate najbolje što možete. Bez skrupula i morala. Reklo bi se, po starinski, barapski.
Uspeh vam niko ne može oduzeti. Pobeđujete i jedni druge tapšete po ramenima. Grlite se i ispijate čaše vina ispod ruke. „Nedodirljivi smo!“ – čuje se kako vičete nad palankom.
I onda se dogodi. Negde gore u planini udari grom. Zapali se drvo i nisko rastinje. Gori dan-dva. Odgovorni odu i provere. Donesu vest o tome da gori u nepristupačnom delu. Ne čini se ništa, samo se prati situacija. Pogleda se vremenska prognoza. Za narednu nedelju, utorak, sreda, ima mogućnosti za kišu. Kao u kladionici, kladite se na kišu, ona će srediti stvar. Ali, požar kao požar raskakutao se i razdimio. Vidi se iz daleka. Počeo da preti. Ljudi počeli da snimaju i slikaju. Kače se objave na društvene mreže. Požar postaje vest. Nije više samo vatra u nepristupačnom delu koja će ostati daleko od javnosti. I počinje nervoza. Proširuje se ekipa odgovornih. Više je to radnih sati, vanrednih radnih sati. Više je to sastanaka, nekih ispraznih reči. A možda je bolje pojačati igre dodola, da se dozove ona kiša. Jer vremenska prognoza je promenjena i mogućnosti za kišu se bliže nuli. A vatra preti. Opasnost je velika. Sa njom treba da se suoče ljudi kojima je na pameti i na srcu javni interes, a ne političko mešetarenje i kalkulantske igre. Treba biti i hrabar i odlučan. Treba zahtevati podršku republike, vojske i svih onih službi iz drugih delova zemlje koji treba da pomognu.
Naravno, ne treba da se zaboravi ni praćenje parametara kvaliteta vazduha, jer ovo je puno dima koji se nadvio nad nas. Može i to da ima svoje posledice.
Ne smemo se oslanjati na višu silu, nego treba stvoriti sistem odgovornih ljudi i u politici i u strukturama za spašavanje i zaštitu. Nema amaterizma i samohvale. Oni odmažu.
A i ovaj požar dolazi u nezgodno vreme. Na početku svake godine u lokalnoj vlasti 28.8. slava grada i 28.12. dan grada bivaju označeni posebnom bojom, jer to su dani kada se kolektivizam zadovoljava svadbarskim slavljem. A svi vole mufte iće i piće. A sad ovaj požar otežava terevenku.
E, kad će ta pusta kiša da spasi lokalnu vlast i skine joj breme s leđa. Počinje vašar.