Događaj događaj sustiže, kada si u vladajućoj stranci.
Jedni sedaju u autobuse i za sendvič i sitnu kintu putuju na zadata mesta, drugi merkaju svoje mesto za stolom i posluženjem, treći šalju poruke i pretnje i prvima i drugima i trećima. Jedan sve to gleda sa prezirom i uživa u ljubavi i prvih i drugih i trećih, te sam završava sve ono što je nekima obećao i gleda koje će nove poslove pokrenuti, lukrativne za njega.
Ali krenimo redom i vidimo gde je Pirot, koji se smanjuje, na toj mapi odanosti, podaništva i čerupanja.
U Vršcu, 24. 10. 2024, vladajuća stranka je obeležila svojih 16 godina postojanja. Dovezeno je puno autobusa, punih ljudi željnih sitnog ćara. Poslušno su odradili svoje. Mnoge opštine i javne službe bile su zatvorene za građane, jer ljubav jednom vođi morala je bila iskazana. One koje su imale više sreće, dobile su „za džabaka“ frizuru i šminku. Vajda je to slatka. Bio je to dernek sa zastavama i pesmom. Sve po protokolu i planu.
Nadam se da su viđenije glave pirotske vlasti dostigle do Vršca i iskazale svoju dozu ljubavi. Nema milosti ako se ljubav vođi ne kazuje, svaki put i na svakom mestu, znaju oni to.
U petak, 25.10.2024. predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, došla je u Beograd, u posetu jednom vođi. Nije bilo sada puka iz autobusa da je pozdravi, da nose transparente i zastave o velikoj ljubavi. Sećamo se da je za jednu družbu bila dignuta cela Srbija na noge i dovedena u Beograd na poklonjenje. Ali, ovaj put nije bilo tako. Samo je jedan mogao da govori i da se ljuti i da preti. Predsednica Evropske komisije jasno je pratila njegove reči i iskazala se u ljubavi i pristajanju na sve.
Uputila je Ursula fon der Lajen sliku ljubavi za vođu, kakvu bi svaki pripadnik vladajuće stranke na položaju trebao da iskazuje. Preporučujem viđenijim glavama pirotske vlasti i onima koji to žele postati da odgledaju više puta njen nastup da bi naučili kako treba da se postave i ponašaju.
Subota je bio dan okrepe i pripreme. Pripreme od prethodnog dana bile su za slavu stranke Sveta Petku. Trpeze su postavljene u stranačkim prostorijama širom Srbije. Mnogi su po danu, za videla obavili ceremonije proslave, slikali se, pojeli i popili brdo hrane. Računali su da nemaju zašto da se skrivaju i čekaju veče za proslavu. Lepo je i bogato bilo, bez parizera i jaja od 11 dinara (dva po osobi). Bilo je svega na meniju, za razliku od onih u autobusima koje je čekao užegli sendvič.
Za Srbiju rekosmo, ali vratimo se u naš Pirot. Vladajući se opredelili da slavu proslave U Domu kulture pod velom mraka. Termin od 18h izabrali kao da se nečega stide. Reklo bi se da nisu želeli da ih vidi previše ljudi. Početak derneka u 18h, poklapa se sa skokom zagađenja vazduha na dnevnom nivou, pa mnogi ljudi odustanu od šetnji i izlazaka zbog vazduha koji se vidi i ima prepoznatljiv miris. Idealna je to atmosfera za vlast pirotsku izgleda. Najodaniji su već počeli da pristižu u 17h. Moram pohvaliti sve one odane direktore koji su pohitali da bi ubrali pozitivne poene. Stigli su čak i pre muzikanata koji će ih uveseljavati te slavske večeri. Svečane toalete odanih pripadnika stranke, sa prigodnim poklon kesama u kojima staju flaše, a ne može stati knjiga, dolaze tačno na vreme. Muzika počinje i razleže se ulicom Branka Radičevića. Veselo će biti veče reklo bi se po onome što se čuje. Repertoar po meri publike. Uz pesmu čuje se i sudaranje čaša i flaša. Verujem da je meni bio izazovan. I tražio je da se dobro zalije. Oko 20h jedan bećar je trknuo do radnje da napuni gajbu piva. Omalili su sa ‘ladnim pivom, a publika jaka. Pretpostavljam da su ispravili sve greške. Oko 21h počeo je razlaz. Pojelo se, popilo se. Pomenuta je verovatno Sveta Petka i mnogo puta, zasigurno, pomenuli su svog najvećeg svetitelja kome se klanjaju i za koga žive. Lepo provedeno veče, verovatno, neki od njih će završiti na nekom afterpartiju. Znaju oni kako treba.
Iza svega, ostaju pitanja: Zašto se organizuje večernja slava? Koliko će od prisutnih na slavi sutra uzeti slobodan dan zbog mamurluka i premora? Koliko će njih sa teškim mamurlukom otići na posao i otaljati svoj posao ili otići sa njega ranije jer su umorni? Koliko naših sugrađanki i sugrađana u ponedeljak neće moći da završe neke važne poslove, zbog ića i pića na stranačkoj slavi javnih službenika?
Mnogo je pitanja koja nestaju i brišu se u našoj svakodnevici, jer jedan privilegovani sloj sitnih šićardžija živi svoje malograđanske vlažne snove, ne shvatajući da time uništavaju zajedničku budućnost. Oni koji nemaju viziju, već žude samo za golom vlašću i ličnim ćarom, mogu živeti samo u današnjoj tmini. Njima nije važno šta će biti za deset godina. Napuhani do tačke prskanja, veruju da su sve i svja i mrze svakoga ko izgovori: U mraku i trulež svetli.