Konstruktivan predlog za našu brižnu vlast u gradu zašto se prostori nekadašnjeg gradskog bazena, zajedno sa susednim kompenzacionim bazenom, koji više nema aktivnu funkciju akumulacije, ne bi u dogovoru sa vlasnikom HE Pirot adaptirali u rekreativno šetalište ili izletište za sve građane Pirota i okoline? Smatramo da bi to bilo u boljem interesu građana od preskupih tobogana i betonskih oaza, s obzirom na vodni i prirodni potencijal ovih jedinstvenih površina s obe strane Nišave, preurediti ih za šetnju, izletište, izvođenje nastave u prirodi, vežbanje na otvorenom i rekreaciju.
Na pitanje predsednika naše države, Aleksandra Vučića, u jednoj od ranijih poseta našem gradu, upućenom uvaženom gradonačelniku Pirota o tome šta je najneophodnije funkcionisanju njegovog grada, u kome je ovaj na rukovodećoj funkciji više od dve decenije, odgovor je glasio skoro kao iz nekog parodijskog skeča: tobogan! Možda je mnogima ova informacija za nevericu, ipak, desila se, čak je i sam gradonačelnik s ponosom to potvrdio na jednoj od pređašnjih sednica lokalnog parlamenta.
Možda bi se neko od naših sugrađana začudio otkud tobogan na listi gradskih prioriteta, tim pre što ne verujemo da predsednik zemlje izranja stalno poput zlatne ribice i ispunjava netom želje lokalnih funkcionera po Srbiji. A otkud i ta ideja gradonačelnika da je tobogan zaista najpotrebniji u ovom trenutku u Pirotu? Da li se time infrastrukturno zaokružuje projekat izgradnje otvorenog bazena, na kome je koliko je poznato, nikakav tobogan u maniru mini-akvaparka nije bio prvobitno planiran? Dakle, izgleda da je to naknadno pametovanje u gradu u kome imate na hiljade nezaposlenih, negde oko dve hiljade korisnika usluga socijalne pomoći (iako se svi ovi podaci statistički stalno filuju do te mere da se i privremeni rad na javnim poslovima tokom godine vodi kao smanjenje nezaposlenosti). Da li je potrebno isticati kakva je situacija u zdravstvu gde se pacijenti šalju na snimanja u privatnu polikliniku zato što to nije moguće obaviti u javnoj ustanovi? Da ne govorimo o hiljadama drugih „sitnica“ javno-komunalne, kanalizacione ili infrastrukturne prirode u gradu.
Ili je možda tobogan mera blagostanja jednog dela građana Pirota kojima je ova vlast omogućila da žive po meri svojih lukrativnih očekivanja i ne tiče ih se ništa što je izvan sfere njihove privatnosti? Istina je da novi tobogan košta građane ko Svetog Petra kajgana (oko 370 000 evra), ali ko to mari kad je u pitanju investicija iz državnih jasala, transferovana ko svadbeni (postizborni) poklon za mladu.
Na kraju ovog osvrta, seća li se neko od sugrađana starog tobogana koji sad propada na starom bazenu na kome lokalna vlast ima običaj da puni vodom samo kada su u pitanju bogojavljenske plivačke utrke za krst časni? Čak se i tada pliva u prljavoj vodi, sa posebnom medijskom pažnjom kojom se kruniše prisustvo crkvenih i političkih dostojnika. Eto ga stari bazen godinama propada u korovu i blatu. Opustošeni zmijarnik koji podseća na scene iz postapokaliptičnih filmova. Iako je nekad hvaljen za jedno od najlepših i najposećenijih javnih kupališta u Srbiji, mesto na kome se staroplaninski potoci ulivaju u pirotsko more, kako piše na preljuštenoj tabli na ulazu u ovaj ruinirani javni objekat.
Eto i našeg konstruktivnog predloga za kraj ovog članka. Predlog za našu brižnu vlast u gradu zašto se prostori nekadašnjeg gradskog bazena, zajedno sa susednim kompenzacionim bazenom, koji više nema aktivnu funkciju akumulacije, u dogovoru sa vlasnikom „HE Pirot“ ne bi adaptirali u rekreativno šetalište ili izletište za sve građane Pirota i okoline. Smatramo da bi to bilo u boljem interesu građana od preskupih tobogana i betonskih oaza, s obzirom na vodni i prirodni potencijal ovih jedinstvenih površina s obe strane Nišave, preurediti ih za šetnju, izletište, izvođenje nastave u prirodi, vežbanje na otvorenom i rekreaciju.
