Pitanje koje mnogi analitičari i građani postavljaju ovih dana jeste da li organizatori imaju jasan plan o tome kako će se dalje ovi protesti razvijati sem maglovito najavljenih blokada širom Srbije i ad hoc reakcija na represalije vlasti, takođe i kakva je koordinacija sa građanima po pitanju sprovođenja svih planiranih aktivnosti u bliskoj budućnosti?
U subotu, 10. avgusta na Terazijama u Beogradu u organizaciji ekoloških udruženja iz Srbije održan je do sada najmasovniji protest u nizu protestnih okupljanja po gradovima širom Srbije. Ovo je ujedno i poslednji od ukupno 50 skupova u Srbiji i s pravom se može konstatovati da je kumulativno najozbiljniji do sada. Prema procenama Arhiva javnih skupova na ovom protestu se okupilo negde oko 40 hiljada ljudi: „Na večerašnjem protestu u Beogradu protiv rudarenja ltiijuma, prema trenutno dostupnom materijalu, okupilo se 40 000 ljudi. Podsećamo da se na Terazijama u Beogradu na protestu inicijative grupe ’Proglas’ u decembru prošle godine okupilo 17 000 ljudi.“ (Izvor: Arhiv javnih skupova). S druge strane, prema zvaničnoj izjavi MUP-a Srbije, ta cifra se kreće između 24 i 27 hiljada građana. Pokret „Kreni-Promeni“ objavio je da je sinoćnjem protestu u centru Beograda prisustvovalo više od 119.000 građana na osnovu podataka sa aplikacije za “računanje mase na javnim događajima”.
Novina je da se posle protestne šetnje do mosta Gazele, kolona podelila u dve grupe koje su tokom noći blokirale zgradu Glavne Železničke stanice „Beograd centar“, odnosno Železničku stanicu na Novom Beogradu. Premijer Srbije je na svom zvaničnom nalogu na mreži „X“ protestante nazvao „raspalom bandom“ , a da su u prepodnevnoj akciji policije sledećeg dana ove grupe oterane sa mesta blokade. Opšti je utisak sa ovog subotnjeg najmasovnijeg ekološkog protesta u Srbiji da je najveći broj učesnika protesta ipak nije odazvao pozivu organizatora na blokade i da je prema očekivanjima nekih građana protraćena još jedna šansa. Epilog ovog protesta je da su pojedini uhapšeni aktivisti ekspresno osuđeni na zatvorske kazne od 30 do 40 dana, kako je preneo N1.
Pitanje koje mnogi analitičari i građani postavljaju ovih dana jeste da li organizatori imaju jasan plan o tome kako će se dalje ovi protesti razvijati sem maglovito najavljenih blokada širom Srbije i ad hoc reakcija na represalije vlasti, takođe i kakva je koordinacija sa građanima po pitanju sprovođenja svih planiranih aktivnosti u bliskoj budućnosti?
Što se tiče šireg konteksta negativnog uticaja projekta „Jadar“ i potencijalnog štetnog rudarenja po ostatak Srbije, portal „Glas Pirota“ je u prethodna dva tematski povezana članka („Rudnici u Pirotu i Dimitrovgradu“ i „Opet o rudnicima: šta je do sada poznato javnosti“) detaljnije obrađivao ovu problematiku iz ugla stručne javnosti koja se argumentovano usprotivila ovim iskopavanjima. Drugi članak je iz neobjašnjivih razloga masovno skidan sa društvene mreže Fejsbuk, u šta se uverio i autor ovih redova zbog navodnog kršenja pravila zajednice, premda se opravdano sumnja da iza toga stoji udružena botovska aktivnost na mreži, iako nije isključena ni lobistička podrška velikih kompanija u korist „Rio Tinta“ i režimske propagande.
Drugi važan aspekt ove teme je i lokalni kontekst istraživanja na prostoru Pirota i okoline i upadljivo ćutanje predstavnika lokalne samouprave po ovom pitanju. Objavili smo i saopštenje koalicije stranaka u udruženja koje čine najveću opozicionu odborničku grupu u lokalnom parlamentu, „Pirota protiv nasilja“, u kome se svi politički subjekti otvoreno pozivaju da se izjasne o aktuelnoj ekološkoj situaciji i mogućem rudarenju na teritoriji Pirota.
- „Da li podržavate plan Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o iskopavanju litijuma i štetnom rudarenju na prostoru Jadra i cele Srbije i zašto se javno ne obratite građanima sa jasnim porukama na čijoj ste strani? Da li ste na strani naroda koji se opravdano buni u svim gradovima i opštinama povodom vrlo izvesne ekološke katastrofe ili ste na strani partijske oligarhije na vlasti iza koje stoji krupan kapital multinacionalnih kompanija poput Rio Tinta i ostalih?
- Zašto predstavnici lokalne samouprave ne izađu u javnost sa svojim službenim saznanjima o svim geološkim istraživanjima koja su rađene na teritoriji Pirota u proteklom periodu i zašto i sami ne zauzmu svoj politički stav o ovom važnom pitanju za opstanak naše lokalne zajednice?“ (Celo saopštenje pročitajte ovde)
Od lokalnih stranaka i pokreta, na ovo pitanje jedini se oglasio „Pokret za obnovu kraljevine Srbije – POKS“, koji je na svojoj konferenciji na medije izjavio da ne pripada vladajućoj koaliciji i da se protivi planu eventualnom otvaranju rudnika u Pirotu. Celu njihovu izjavu za medije možete pogledati ovde. I to je ukratko jedina prašina koja se podigla na lokalnoj političkoj sceni povodom aktuelne političke krize koju je izazvala „litijumska groznica“ Rio Tinta i potpisivanje Memoranduma o saradnji aktuelne vlasti i predstavnika Evropske unije. Da primetimo i blagi porast kritičke pažnje pojedinih lokalnih medija za ovu problematiku, koji su počeli da snimaju priloge na ovu temu uz konsultaciju lokalnih ekoloških aktivista. Takođe, trebalo bi podsetiti javnost i na to da se u Pirotu još nije desio ekološki protest iako lokacija sa potencijalnim rudnicima nedvosmisleno podrazumeva i teritoriju Pirotskog okruga. S tim u vezi, napravljena je i anketa portala „Glasa Pirota“ o ovim suštinski važnim pitanjima za građane Pirota o trenutnoj situaciji u gradu i zemlji, povodom aktuelne teme rudarenja, koju svaki čitalac može da popuni po slobodnom izboru.
Druga pitanja iz šire perspektive koja navode na sumnju kod javnosti a koja niko od lokalnih medija ne postavlja, jeste i činjenica da se na lokaciji koja se predviđa za otvaranje rudnika u Pirotu nalazi Regionalna deponija Pirot. Pitanja koja pobuđuju sumnju s tim u vezi mogu i ovako da se formulišu:
- Šta će biti sa tim prostorom kada deponija prestane da se koristi, da li će postati vlasništvo novog rudnika zajedno sa pristupnom infrastrukturom i dovedenom strujom?
- Da li je neko unapred znao za ova istraživanja i unapred pripremio infrastrukturu, napravio put, otkupio vikendice kako bi smanjio troškove multinacionalnoj kompaniji?
- Da li su kopanja deponije imala za cilj istraživanje koje su platili gradjani Pirota iz budžeta?
- Da li će se na istim mestu vršiti i prerada iskopane rude, šta će biti sa jalovinom?
- Šta će biti sa okolnim selima?
- Šta će biti sa tim prostorom kada deponija prestane da se koristi, da li će postati vlasništvo novog rudnika zajedno sa pristupnom infrastrukturom?
Na kraju, ako je suditi po subjektivnom doživljaju potpisnika ovog članka sa odličnog koncerta grupe „Partijbrejkers“ održanom u petak, 9. avgusta na tzv. Maloj sceni u dvorištu Istorijskog arhiva u Pirotu, atmosfera je opravdala sva očekivanja. I simbol pobune protiv multinacionalne korporacije koja bi da kopa litijum u Srbiji vijorio se na jednom transparentu, tik uz binu, dok je brojna publika svih generacijskih profila pevala poznate refrene Canetovih angažovanih pesama.