Iz svega rečenog, jasno je da su ovi protesti ipak samo uvod u jednu širu društvenu i političku borbu a s obzirom na ponašanje i karakter ove vlasti, moraće u jednom trenutku da se postavi ključni zahtev a to je smena čitave Vlade Srbije, a ne samo stopiranje projekta „Jadar“.
Čini se da je prvi utisak posle višenedeljnih protesta koji su se dešavali i koji još uvek traju širom Srbije, najpre njihova – masovnost. Odziv građana u svim gradovima i opštinama pokazao je visoku ekološku svest o problematici rudarenja, iako su svi prorežimski mediji, posebno oni sa nacionalnom pokrivenošću, uporni u svom narativu da je rudarenje velika razvojna šansa Srbije u 21. veku. U Pirotu je na protestu održanom u petak 23. avgusta, prema proceni Arhiva javnih skupova broj prisutnih bio između 350–400 građana, dok je statistički posmatrano ekvivalentno broju od oko 15000 ljudi u Beogradu. O stručnim aspektima analize štetnog uticaja rudarske aktivnosti na području doline Jadara čitaoci portala „Glas Pirota“ mogli su da se obaveste u prethodnima člancima u kojima smo se pozivali i na relevantne naučne studije, dok je u ovom tekstu primarni cilj sagledavanje samog karaktera ovih protesta i njihove dinamike u budućnosti.
Posebno pitanje koje se kristališe oko ocene protesta jeste ono koje polazi od premise kako su ovi protesti navodno – „nepolitički“? Tačno je da ovi protesti, koje organizuju ekološka udruženja, nemaju uskostranački ili ideološki karakter, ali sama je ocena kako su ovi protesti “nepolitički”, ipak, duboko pogrešna.
„Na kraju, građanski protesti su sredstvo političkog pritiska na vlast da napusti ili usvoji određenu politiku u konkretnom pitanju ili, ako se vlast pokazala kao štetočinska, da bude primorana na izbore i smenjena. A za to su opet potrebne političke partije, jer građani mogu da smene vlast, ali ne i da, kao celina, obavljaju neposredne funkcije vlasti. Partije i postoje zato da artikulišu ideje i da za njih dobijaju podršku na izborima i da, osvojivši vlast, realizuju politiku za koju su podršku dobile. Otuda je kritika od strane aktuelne vlasti da su protesti politički zapravo bezobzirna i bezobrazna jer podrazumeva da vlast ne treba da snosi nikakve posledice ako čini nešto što je protivno interesima građana i države: u najboljem slučaju vlada će, eto, da odustane od određenog projekta, ali čemu, zaboga, takav kriminalni zahtev da vlada snosi i političke posledice svojih odluka i namera tako što će biti smenjena? Ovakva logika vlasti je već sama za sebe crveni alarm koji, pored mnoštva drugih, jasno upozorava da vlast želi da bude apsolutna, neograničena i neupitna. Drugim rečima, građane nipošto ne sme da zavara čak i eventualno odustajanje vlasti od projekta do kojeg joj je manifestno toliko stalo, jer je očigledno da je to obmana. To je, usput govoreći, upravo višegodišnja strategija održavanja na vlasti kriminalne organizacije SNS koja se ponaša kao svojevrsni profesionalni obavljač vlasti. Građani tobože treba da isporuče zahtev vladi, šta će im neko drugi, kakva opozicija, kakav politički pluralizam?! Vlada će da sasluša i da učini najbolje za državu i narod.“, piše Srđan Milošević, po struci pravnik i istoričar za sajt „Peščanika“. Ceo autorski tekst pod nazivom „I stručnost i politika“ možete pročitati ovde.
Drugo pitanje koje se nameće, pored prirode ovih protesta, jeste i kakva je strategija u budućnosti. Logično je poći od pretpostavke da će se u jednom trenutku i ovi protesti, u ovakvoj formi iscrpeti, ukoliko vlast bude i dalje odugovlačila sa svojim političkim potezima i oportunistički odmeravala svoj rejting prema stepenu protivljenja javnosti. Protesti su upravo i jedan od načina da se taj negativni stav građana učini postojanim i politički važnim. Ipak, ako izuzmemo strategiju vlasti, imamo li mi političku opoziciju koja će u jednom trenutku, zajedno sa nezadovoljnim građanima i ekološkim aktivistima, morati da se stavi na čelo ovih protesta ili bar aktivnije učestvovati u njihovoj organizaciji?
„(Opozicija) se kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga boje se da će biti i gore nego ranije“, kaže Milan St. Protić u „Novom danu“ na TV N1.
„Ovako, sa ovom naglašenom apolitičnošću tih skupova, vanstranačkim, sa tim anti-zapadnim nijansama koje se tu čuju, sa akcentom na tome da su krive multinacionalne kompanije, a uz njih i vlast u Srbiji, umesto da je obratno. Jer nisu te multinacionalne kompanije ovde došle same. Nego ih je neko pozvao da dođu. I dozvolio im da rade to što hoće da rade. Dakle, sve zavisi od ove vlasti. Jedna reč predsednika Srbije, Vučića, i Rio Tinto bi nestao iz Srbije“, istakao je istoričar i bivši političar St. Protić u svom gostovanju na televiziji N1.
Treći momenat koji dodatno zabrinjava jeste i pokušaj vlasti da se diskredituje naučna zajednica upravo po pitanju stručne evaluacije štetnog dejstva projekta „Jadar“ na životnu sredinu, o čemu je između ostalih, pisao i nedeljnik „Vreme“.
„Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa glavnim naučnikom Rio Tinta, traže ispravku ili povlačenje rada o štetnosti rudarenja litijuma koji su nedavno u međunarodnoj onlajn-datoteci “Scientific Reports” objavili Dragana Đorđević i drugi naučnici.
To je saopštio Rio Tinto, dodajući da je upućen dopis uredničkom odboru Scientific Reports, publikaciji koju izdaje prestižna grupa Nature.“, piše u novom broju časopisa „Vreme“ i dalje se pojašnjava smisao objavljenih naučnih radova u međunarodnoj publikaciji:
„Rad o jadaritu, koji su krajem jula objavili Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta i drugi naučnici naišao je tako na ogromno interesovanje – pristupljeno mu je oko 80.000 puta, što je ogroman broj za naučne publikacije.
Zaključak rada je istovetan onome što autori pričaju godinama – Dragana Đorđević je govorila i na velikom skupu protiv litijuma 10. avgusta u Beogradu – naime da bi rudnik ’ugrozio živote brojnih lokalnih zajednica i uništio izvore pijaće vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imanja’.“
Takođe, da podsetimo i da je vlast u svom odgovoru na sve masovnije proteste u Srbiji povodom rudarenja odgovorila i hapšenjima na desetine ekoloških aktivista širom zemlje. Ovakav represivan postupak aktuelne vlasti upućuje na zaključak da neko možda ne želi da se ova situacija završi institucionalnim putem, a tu je i ponovno oživljavanje diskursa domaćih neprijatelja koji rade u interesu zapadnih tajnih službi, što deluje kontradiktorno s obzirom na činjenicu da agendu rudarenja litijuma promovišu najviši funkcioneri Nemačke i predstavnici zemalja Evropske unije.
„U režimskoj naratologiji građani ne učestvuju u protestima iz ekoloških razloga ili zbog toga što žele da se u Srbiji uspostavi valjan politički poredak. Ne, oni na protestima učestvuju kao korisni idioti zapadnih centara moći.“ („O čemu, zapravo, odlučujemo?, Vid Majorski, portal „Autonomija“)
„Treba ponoviti: kada se koriste slobodom govora i pravom na okupljanje, građani ne ugrožavaju ustavni poredak, nego ga čine funkcionalnim. Kada se protive iskopavanju litijuma, oni ne funkcionišu kao tupi instrument tuđe političke volje, nego kao svesni akteri zainteresovani za očuvanje životne sredine. Kada su institucije okupirane i obesmišljene, građani nemaju drugi izlaz sem onoga koji vodi na ulicu i trg. U okupaciji građani se moraju osloniti jedni na druge. Solidarnost amortizuje pritiske, održava otpor i jača veru u uspeh protesta.
Uvođenjem stranih službi u javnu retoriku režim nastoji da manipulacijom sebi obezbedi podršku, a građane demotiviše da na protestima učestvuju. U tome im izdašno pomaže podanička kultura. Na građanima, ekološkim aktivistima i razboritim pristalicama različitih ideoloških afilijacija je da to ne dozvole, da neutrališu toksični uticaj kulture, dekonstruišu manipulativne mehanizme i pokidaju paukovu mrežu koju režim perfidno plete.“ Ceo članak sa portala „Autonomija“ možete pročitati ovde.
Na kraju ovog članka, zaključci koji se nameću iz ovog analitičkog osvrta na pisanje nekih od kritičkih medija u proteklom periodu, jesu:
• Protesti jesu politički par exellence, svaka suprotna konstatacija ova protestna okupljanja relativizuje i obesmišljava jer iza projekta „Jadar“ stoji odluka vlade i aktivna medijska kampanja većina predstavnika izvršne vlasti u Srbiji, uključujući i aktivnosti samog predsednika Srbije.
• Imamo li mi aktivnu političku opoziciju i koji je njen plan povodom aktuelnih protesta? Da li će se ona sakriti pod plašt ekološki motivisanih građanskih protesta i onda, jednako kao i prošle godine, ukoliko protesti izgube na brojnosti i oštrini, iskoračiti sa svojim stranačkim mitinzima koji će biti dekorativni i bez političke težine.
• Manipulacija odnosa nauke i politike od strane predstavnika vlasti dodatno polarizuje javnost i stvara konfuziju u društvu. Ako se diskurs nauke delegitimiše od strane politike, u čiji će sud onda da veruje šira javnost?
• Iz svega rečenog, jasno je da su ovi protesti ipak samo uvod u jednu širu društvenu i političku borbu a s obzirom na ponašanje i karakter ove vlasti, moraće u jednom trenutku da se postavi ključni zahtev a to je smena čitave Vlade Srbije, a ne samo stopiranje projekta „Jadar“.
Bilo kako bilo, posle serije protesta u kojima se većina gradova i opština iz građanske solidarnosti i dalje priključuje ovim osnovnim zahtevima za obustavljanje planiranih rudarskih aktivnosti, ostaje tek da se vidi kako će se ova borba odvijati na jesen kada se po običaju i drugi socijalni zahtevi budu ispostavili Vladi Srbije. Biće to, u svakom slučaju, još jedna politički i medijski uzavrela jesen, a portal „Glas Pirota“ će nastaviti da prati ovu temu koja je od najvišeg javnog interesa za građane Pirota i Srbije.