Izbor pesama jednog od najboljih Zbornika angažovane i socijalne poezije na prostoru bivše Jugoslavije, objavljen u izdanju Izdavačke kuće Presing iz Mladenovca 2016. godine, za portal Glasa Pirota po slobodnom izboru pesama od strane priređivača. Pesme odražavaju različite socijalne aspekte naše stvarnosti, kao i kritički stav društveno marginalizovanog pojedinca, transponovan u svet savremene poezije koja nije deo kulturnog niti izdavačkog mejnstrima.
Grad
U temelje grada uzidao kosti
volim slivnike,
te pore na koži jednog velegrada
pomoću kojih upoznaš
svaku varoš i njene tužne stanovnike.
Prepuni restorani odaju lažan utisak
Baš kao i njihove nasmejane bašte
pune plastičnog cveća
pažljivo negovanog
rukom nepopravljivog konformiste
nadobudnog stručnjaka hortikulture.
Putujući kanalizacijom
ploviš arterijama ovog grada
u kojima su slivnici svojevrsni hramovi
puni kostiju marginalaca i proletera.
Putem srećeš mrtvu decu,
mrtvu ili ludu – svejedno,
jer ovo je zemlja mrtvorođenih
u kojoj ti na rođenju
pored krštenice uvale i umrlicu.
Ipak raduješ se zbog činjenice
da đubreta ima više na površini
nego ovde dole u uzavreloj utrobi zemlje
gde narkomanska govna
pomešana sa pepelom stihova
rabe se kao lek.
Volim slivnike
te prezrene melanome
na preplanuloj koži debele krmače
bivšeg sudije ili stečajnog upravnika
koja svoje mirne penzionerske dane
krcka daleko od šaltera socijalnih službi
i onih koje je četrdeset godina
studiozno slala na iste.
Dejan Radulović
Vidik dve radne smene
Baš u ovom trenutku, negde,
dan svodi sledeći račun:
ugasito-modri omotač jutra
sa šezdeset nedospavanih minuta,
zakovrnuta pedala na biciklu koju je
davno valjalo popraviti, sporo dizanje
crveno-bele rampe pred firmom.
Ubrzano: dvanaestočasovni prizor 667
žbicastih mutilica koje su ruke sastavljale;
njihov aluminijumski sjaj;
zamantana slika vlastitih šaka
na kojim se crni bol. I trula,
i prekomerna razmena reči, mrtvih. Na pauzi,
u isforsiranom vicu, od lelujave nemoći
cigararetnog dima puštenog na brzinu,
dok se opasuje uniforma.
I crveni damar slepoočnice, kolaž misli
o nužnosti patnje. I novi paraf,
sada, ili kroz dve nedelje.
Paraf za novi ugasito modri omotač
667 žbicatih mutilica, za bol
Što crni se, pa ipak iščili
Poput cigaretnog dima puštenog u žurbi.
Parafira li se, uopšte, ikakva nužnost patnje?
Milan Vurdelja
Predizborni asfalt
Subota ujutro
Pijačni dan
Patke gaču ispod mog prozora
Domaćice iz okolnih sela već su izašle
Na hladno aprilsko jutro
Debele, u teškim kaputima i glomaznim čizmama
Gledaju cene luka i svinjetine
U lokalnoj prodavnici
Svinjski odresci za srećnu porodicu
Deca vole svinjetinu
Svinjetinu i mobilne telefone
Na polupanim izlozima
Bivše robne kuće
Zatvorene tokom devedesetih
Još se vide iscepani ostaci
Predizbornih plakata
Pod nogama svež asfalt
Crn i mastan
Izliven mesec dana pred izbore
Dokazuje da je pred nama
Blistava budućnost
Sergej Stanković
Potpora
Estrada se ne plaši:
Mi smo pretnja
samo sebi!
Prljavština je
u svakom ćošku čekaonice,
u nadmetanju sunđerima
važno je ribati
pristupačan patos
Estrada se bori
Za svojinu plagijatora!
Viking zvani marketing
Drhti u srcima,
salvetama prilagođavanja
briše krv i pesak
sa silikonskih umetaka
ostvarenog predatora
Tupe olovke
Beleže pravila odbojnosti
Imam utisak
da loše čitam
posvete milosti
po knjigama žalosti
Tokom pauze
Od slobode smetanja
Tokom izbijanja drugih
U prvi plan
Tokom redovne provere
težine olakšica
Više nego nisko,
oborili smo poglede
ka vatri između cipela!
Samo da otpalimo
iz crvenila noći!
Estrada gine
za svoju potporu!
Napad na mozak
je regularan hepening,
prezir je minorna pojava
u izveštaju manjine
Teleprinter šljaka,
mnogo je
plombiranih zuba
na reklami za neodlučne
Daj mi
peting sa limunom:
Oborili smo poglede,
uplašeni
od širine izbora!
Bojan Ilić
Tačke
svakog vikenda
na železničkoj stanici
mašem vozovima
i razmenjujem tugu
sa putnicima
moja tuga je bila u
rusiji norveškoj
nemačkoj švedskoj
malti…
ne pomičući se
s jedne tačke
zarazio sam
čitav svet
Nikola Đurđević
Emigranti
Imam simpatije
za sve unutrašnje emigrante
čiji se grad skupio u četiri zida,
u par ulica i par prijatelja –
za one žive zazidane knjigama
što papirnate snove
koriče samotnim mislima
u vreme kad i duša
ide na doboš,
a ljudi sa šupljim grudima
korakom mere svet.
Darko Stanković Bobarka
Sobe iz predgrađa
Poneke
meke sobe iz našeg predgrađa
nikada nisu bile izvan svoje kuće,
nikada u gustoj šumi
nikada nisu pale u more
i smočile se
da bi im se zato raspale papuče, espadrile
i pustile ih na slobodu
zato se meke sobe plaše
uvijek istih razbijanja tanjura,
curenja plina, upale gušterače i kože,
nose sunčane naočale usred noći
dok čitaju vikend ljubavne romane
stalno zalijevajući cvijeće po kući
a ono postaje plastično
i nemirno
kao silnim poljupcima
zlostavljana djeca.
Dorta Jagić
Turizmi
sva mesta koja smo obilazili kao učeni evropski turisti
sa zastavicama i bež čarapama
i decom kojoj cure sline na svakom naplatnom punktu
sva
čuvena groblja civilizacije i okrugli popločani trgovi
dirala su nas u g-tačke za koje nismo ni znali
i
oraspoložilo bi nas podsećanje
kako se prolivalo seme i mleke, a preko nalivala krv
i jeli pečeni bravi
jednom smo pitali vodiča
da li alfa mužjaci imaju monopol nad distorijom
ili nas naše divljine zaklanjaju od prepoznatljivosti
i
kako su se gladijatori parili sa lavicama
čime su ih vabili i podmazivali
da li su mogle da zadovolje
da li su ih posle proždirale
i
zašto nas ruke očeva pomalo plaše
posle
u jeftinom hotelu čitaš euripida
jedeš suve šljive
zaboraviš u kom si gradu i kako bi se valjalo vraćati
i
nevažno je sve što je bilo pre tebe
mi smo statistika posetilaca
za nas važi opšte pravilo da se kipovima ne mere
sise i falusi
naučili smo gde je dozvoljeno fotografisanje
iako nikad posle
ne znamo šta s tolikim slikama
i
ko je na njima
sudbinu kipova i grobova
prepuštamo drugima
sve što smo jednom videli
prestaje da postoji
u nekrofiliji gluve učenosti
u zanosu malih života
Srđan Gagić
Patriotizam
je izbledela iskrzana zastava
na korodiranom jarbolu
graničnog prelaza
i smradni WC pored
koji postojano ne radi
zaključao ga korumpirani carinik
ili smoreni murijaš
to je kamen međaš
na groznoj pustopoljini
kraj koga misleći o kući
prolaze –
utučeni graničar
i njegov učeni vučjak
dresiran
to je magnovenje
kad obojica zastanu
tu
kod graničnog kamena
da osmotre smrznutu prazninu
preslikanu u očima
to je kao trenutak
predaha
dok združeno pišaju
na neopipljivu
liniju
i momenat kada
usporeno odlaze
dok sa mrtvog kamena
isparava
nafarbana bleda trobojka
i patriotski topla
mokraća
u državno hladan vetar
i ustavno pustu
hladnoću
pasoša
Dejan Čančarević
