Ko je opijen vinom, pre ili kasnije se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se nikada. (indijska poslovica)
Osvrt na prethodne izbore u Srbiji pokazao je pravo lice sistema u kome živimo u poslednjoj deceniji. S jedne strane, izborni inženjering ibijevskog vođe, kome ako ne odgovara narod, ne mari, može da se uveze iz okolnih zemalja i gradova za potrebe nameštanja rezultata lokalnih izbora. Uz ocenu svih relevantnih stranih posmatrača da su ovi izbori bili puni neregularnosti, ucena, kupovine glasova, tzv. bugarskih vozova i apsurdnih biračkih spiskova u kojima ima više glasača nego broja stanovnika, prema poslednjem popisu od prošle godine. Sve to u zbiru ostavlja dojam da su ovi izbori bili namešteni i pokradeni. I to treba javno i glasno reći, bez obzira na dobar rezultat opozicije u nekim lokalnim sredinama, poput Pirota gde su ujedinjene grupe građana i par stranaka osvojile više od trećine odborničkih mandata.
Moj je subjektivan utisak, a pitanje je svačije procene, da su ovo možda i poslednji slobodni izbori u zemlji u kojoj je samovlašće, ustoličeno na pijedestalu najgore partokratske piramide vlasti u novijoj političkoj istoriji Srbije, već preraslo u formu diktature. Već po definiciji: „diktatura je naziv za oblik vladavine u kome se sva vlast nalazi u rukama jednog čoveka ili manje grupe ljudi koja nije ograničena nikakvim institucionalnim okvirima kao što su ustav, zakoni ili običaji.“ Mi smo sa ovim izborima pokazali da je legalizam samo kula od karata ili igra „tajvanske kanaste“ iz čuvenog filma Gorana Markovića, kartaška partija koja je unapred nameštena i u kojoj su svi učesnici igre u lukrativnoj zaveri protiv protagoniste, koji je u ovom slučaju, sâm narod Srbije.
Naravno, neki zajedljivac može da priupita a zašto smo onda učestvovali na takvim izborima? Već sam napisao u nekom od prethodnih tekstova da je polemički otvoreno pitanje da li se nedemokratska vlast zaista može smeniti demokratskim putem, kroz institucije sistema koji je unapred uzurpiran za potrebe vladajuće klike. Sigurno da zdravorazumski odgovor svakog pojedinca jeste negativan ali bojkotaško iskustvo iz prošlosti, barem po mom skromnom sudu, nije donelo neke rezultate. Da bi bojkot u uslovima diktature bio efikasan, morate da imate stalno prisustvo naroda na ulici a to onda stvara dodatne poteškoće u mrcvarenju energije kod većine ljudi koji ne žele da gube vreme na višemesečne protestne šetnje. Otuda taj tračak nade da se na izborima mogu desiti barem preduslovi za početak političkih promena u društvu, što je već sa ovim poslednjim izborima možda i trajno obesmišljeno, ukoliko se pre toga ne dese suštinske promene u vrhu države. Naposletku, setimo se i da je petom oktobru dve hiljadite prethodila masovna izborna krađa.
Na kraju, osvrt i na lokalne izbore u Pirotu. Nema sumnje da je nas nekoliko desetina aktivista svojim delovanjem „oslobodilo“ preko deset hiljada građana i građanki u našem gradu i da je to ogroman uspeh koji može da bude kapital za dalje jačanje opozicione političke scene. Snaga kojoj se svaki građanin koji je glasao za promene može u svakom trenutku obratiti i biti zaštićen od svake ucene i svakog pritiska korumpirane vlasti i bilo kojih lokalnih kabadahija, dakle, sazrevanje novog oblika kritičke javnosti koji je ovaj grad izgubio u prošlosti kada je partokratija prožderala ceo sistem. Zato je važna ova naša opoziciona priča. Nije to samo pitanje dolaska na vlast u budućnosti, što će se na kraju sigurno i desiti, u to ne treba sumnjati, nego i pitanje normalnosti našeg društva. To vam je ona situacija kada javno prisustvujete sceni nasilja na ulici, u kojoj batinaš maltretira i ponižava svoju žrtvu, a vi ste kao pojedinac nemoćni da bilo šta preduzmete. Sada barem imate deset hiljada pristalica koji će stati u odbranu silovanih načela društva i opstanka naše zajednice. Za to političko prepoznavanje smo se izborili na ovim izborima.
Lično, odavno sam prestao da se plašim silnika sa vlasti ili bilo koga sa ulice i nema te sile koja će lično da me natera da odustanem od dalje borbe, koja će biti samo oštrija i žustrija u svakom smislu u budućnosti, a koliko vidim i u razgovoru sa ljudima na ulici i oni sami su željni da se aktivnije uključe u političke procese. Nema više ni tog straha kod većine sugrađana. Maske su pale, sistem je ogoljen. Nezadovoljstvo će samo još više da raste. Biće ovo i borba na duže staze i za to treba imati političke kondicije, ali neka bar nas dvadeset odbornika, u simboličkom smislu, za sada bude poput onih tri stotine Spartanaca kod Termopila, koji će ovu borbu učiniti dramatičnom, sve dok u završnici svi mi zajedno, i građani i seljaci, jer svi smo genealoški deo iste celine naroda, konačno ne razbucamo taj kriminalno-korumpirani bašibozuk na vlasti i pošaljemo ih sve skupa na margine istorijskih čitanki. Za to se, na kraju, treba izboriti.
Tomica Ćirić
(22.12. 2023, Glas Pirota)