„Sloboda znači odgovornost, to je razlog zašto većina ljudi pred njom strahuje.“ (Dž. B. Šo)
Nekoliko kritičkih zapažanja povodom nekih komentara koje ovih dana čujem na ulici o tome kako je naša borba sa aktuelnom vlašću unapred izgubljena i kako je svaki politički angažman u ovoj sredini osuđen na poraz. Primećujem da su neki ljudi i inače skloni toj vrsti razmišljanja bilo usled lošeg iskustva sa političkim dešavanjima u prošlosti, bilo usred svoje latentne odanosti raznim partijskim vođama, bilo da je reč o urođenoj potrebi da se psihosocijalno „zamrznu“ u sadašnjem trenutku, što me zapravo podseća na osnovnu tezu iz studije „Filozofije palanke“ Radomira Konstantinovića o tome da u palanačkom svetu ne mogu da se dese promene, te da je Palanka kao antropološki fenomen izopštena iz istorije i političkih procesa.
Upravo zato, čini mi se sad više nego ikad, treba razgovarati o vrednostima a ne o projekcijama broja osvojenih odborničkih mesta, razgovarati o demokratskim principima i građanskim idejama koje oblikuju našu društvenu svest a ne o ličnom ćaru i političkom plenu posle lokalnih i parlamentarnih izbora.
Najpre, moje je mišljenje da su građani Pirota već na dobitku građenjem jednog novog profila javnosti koji trenutno nudi opoziciono nastrojena politička scena u gradu, kao mesto gde mogu imati uvek podršku za svoje probleme, kao što je i fb grupa „Glas Pirota“ godinama to radila u svom socijalnom i humanitarnom radu. Naravno, u tu novu javnost spadaju i ekološki pokret i sve političke stranke, udruženja i pojedinci koji su sada deo aktuelne priče sa jedinstvenom listom „Pirot protiv nasilja“ za predstojeće izbore.
I ta će snaga ostati u gradu i posle izbornog dana jer ova vlast nema unutrašnju autokorekciju. Njihovo lice je već poznato, kako u republici tako i na lokalu, nemaju oni neku vrstu demokratskog „svlaka“ ili moralnog preobražaja, to jest može samo da bude gore u jačanju pritisaka i ucena, pošto je mehanizam njihovog vladanja makijavelistički surov po metodi a po krajnjem cilju sitnošićardžijski jednostavan: sve za naše guzice, za vas ostale samo mrvice!
Lično me je sramota i svojih kolega koji rade u prosveti i ostalim ustanovama od javnog, prosvetnog i kulturnog značaja u gradu, koji obrazuju nove generacije i uče ih humanističkim vrednostima koje su u osnovi celokupnog znanja, onih koji nikada nisu podigli glas protiv nepravde, konformistički ušuškani u svoje društvene pozicije, umetnici koji nikada nisu izašli iz okvira svojih poetika i estetskih sudova, ćutolozi sistema koji glume lažnu apolitičnost, oni koji će naposletku pročitati i ovo moje pisanije i odbaciti ga po difoltu svojih moralno izvitoperenih mehanizama odbrane. Sramota me (kao ljudsko biće) i onih koje uteruju u autobuse kao marvu i kojima je rečeno da po silasku u Pirot kriju svoja gradska obeležja na transparentima kako bi ovde glumili lokalno stanovništvo. Čemu uopšte ta jeftina predstava i politička šmira? Ovo više nije zemlja normalnosti, ovo je lakrdija samoponiženja u cirkusu jednog ibijevskog autokrate kojima je medijska slika važnija od istine i kome je narod samo puka politička dekoracija za poziranje pred kamerama.
Čovek je biće promene? Još iz antičkih vremena društva se menjaju i civilizacijski oblikuju tokom celokupnog svog istorijskog razvoja. Još je Aristotel čoveka definisao kao „političku životinju“, Žan-Pol Sartr je zahtevao da intelektualci, kao nezavisni mislioci univerzalnog, svoj nauk uvek shvate u stvarnosti i neposrednoj sadašnjosti. Gde su sada intelektualci u našem gradu? Pišu hvalospeve lokalnoj vlasti, panegirike i unosne tropare, dok za to vreme prave mini-rokade na funkcijama, nusproizvodi partokratizma i podaničkog mentaliteta. Koje su njihove vrednosti? O čemu uče buduće naraštaje, da li o tome da je poželjno biti poltron i iznajmiti svoje stavove i uverenja zarad lagodnosti i oportunizma ili ih uče da budu nezavisne individue sa slobodnim uverenjima?
Na kraju, lično sam ubeđen da će se promene desiti, upravo zato što su deo društvenih procesa koji su započeti i to niko ne može da zaustavi. Ova vlast je toliko korumpirana i maligna po srpsko društvo da će ona samu sebe na kraju da uništi. Ono što takvu piramidu vladanja još uvek drži na okupu to je uzajamnost straha i ucenjivanja, svako svakoga drži u šaci, dosijei o svakome su kovertirani u fiokama bezbednosnih službi. Paradoksalno ili ne, njihov strah je veći od građana koji žele promene jer su se građani već oslobodili tog balasta, jer čak i da se političke promene ne dese odmah usled puke postizborne matematike, ponavljam, društveni procesi su započeti i promene će se na kraju nužno desiti.
Na kraju, u duhu svega rečenog, budite građani i ljudi sa stavom, duhom i idejama, a ne palanačke ćifte i putujuća beslovesna družina za mitinge bilo koje vlasti. Budite subjekti promena a ne objekti ucena ove ili sledeće vlasti, jer ovde se menja i svaka naredna vlast, pošto se borimo za sam princip smenjivosti i za dostojanstven život u normalnom društvenom okruženju. Nema straha od promena i zato nema nikakvog poraza, građani su pobedili već sada, izbori su puka formalnost odlučivanja o promenama, nijedna bitka koja vodi ka istini, pravdi i časti nikada nije i neće biti izgubljena i uzaludna.
Zato koračajmo hrabro i uzdignute glave – jer drugi izbor nemamo!
Tomica Ćirić
(14.11.2023, Glas Pirota)