Poniznošću svojom omogućili smo im da rade šta žele.
Strahom svojim nahranili smo njihove sujete i uverili ih da je njihova moć neizmerna.
Predali smo se pre vremena, jer smo ubedili sebe da se sve odvija na isti način oduvek. I da nema drugog načina osim ovog sa kojim se srećemo svakog dana.
Zarobili smo se u teorijama zavera, u relativizacijama, dozvoljavajući sebi da nam mediji „prodaju“ kontrolisanu priču i stvarnost koju ona nosi.
Jedemo preskupo plaćenu hranu, lošeg kvaliteta, punu pesticida, aditiva i ko zna kojih još dodataka koji su pretnja po naše zdravlje.
Kupujemo povrće i voće, koje je najpre izvoženo u druge zemlje, pa onda vraćeno nama, jer ne odgovara standardima za zaštitu zdravlja građana u tim zemljama. Mi smo dovoljno siromašni da ne postavljamo pitanje šta ima u hrani, već jedemo ono što je jeftino. Jedemo ono za šta imamo.
Stidimo se pred svojom decom, jer smo dozvolili da oni bahati, neumereni i samoživi okupiraju javni prostor. Nismo umeli da im se odupremo. Ostali smo bez hrabrosti. I onda im se predali za mrvice sa njihove trpeze. Hitamo im u zagrljaj jer oni imaju sve. Oteli su sve i sada nam preostaje samo da budemo poslušni.
To je slom jednog društva. Njegov sunovrat. I sumrak.
Kada se razbolimo i potrebna nam je zdravstvena zaštita i nega, idemo najpre u državnu zdravstvenu ustanovu, da bismo utvrdili da su im procedure prezamršene, da su rokovi predugi i da se često nema mogućnosti da dok se tegobe osećaju dođe do lekara. Tada se prelazi u privatni sektor i tamo se susrećemo sa lekarima koji rade i u državnom zdravstvu. I završavaju posao. Za novce ima svega. Ko ima novce biće, ko novce nema – neće biti.
Vlast će u kontrolisanim medijima ponoviti više puta da nam je zdravstvo na zavidnom nivou i izreklamiraće preventivne preglede koji se obavljaju nedeljom, van radnog vremena i procedura. Ali, tako je sve u ovoj zemlji: vlast ima odrešene ruke, da bude šta ona želi.
I desi se da se sunčate na bolničkoj postelji, tako vas ponekad vide vlastodršci. A na terenu, kažu vam, da iako imate sutra operaciju, morate otići do određene laboratorije, jer ona ima sertifikate, da izvršite krvne analize, da biste mogli da se operišete. I ćete na noge lagane, u spavaćici ili pižami, do laboratorije po nalaze, jer bolničke laboratorije nemaju reagense. Vaše je samo da slušate, a šta bude, biće.
I tako, korak po korak, ali trčeći, došli smo u situaciju da smo zagadili zemljište, da imamo problema sa nedostatkom vode, sa manjkom struje, sa zagađenjima svih vrsta, boja i ukusa. Imamo manjak obrazovanih, manjak doktora i medicinskih sestara, manjak majstora i manjak perspektiva. Ne vredi nabrajati šta sve ne funkcioniše ili je dovedeno u loše stanje.
A možda i preterujem. Srbija je dobra za one koji su ogrnuti zastavom.