Zar nije svojevremeno bivša premijerka i sadašnja predsednica Skupštine Srbije lepo istakla kako ona sa minimalcem u Srbiji ne bi mogla da preživi ni nekoliko dana? Kada si žena u politici, a uz to još i na važnoj funkciji, zna se red, ne možeš da se pojavljuješ u javnosti doterana ko za pijacu.
Još jedna sednica lokalnog parlamenta koju zakazujemo mi iz ujedinjene opozicije Pirota. Nije prva, a po svoj prilici, neće biti ni poslednja. Leto varljivo, sa temperaturama koje mame polarne uzdahe. Skupština je u letnjem periodu prazna kao prigradski zamrzivač za sladoled, sve se to razbežalo kao osnovci na raspustu, po belosvetskim morima, seoskim hacijendama, jezerskim splavovima, kućnim bazenčićima sa koktel-suncobranima. Godišnji odmori su taman po meri javnosektoraške tuge. A tuga u našoj skupštini beše pregolema. Toliko je velika u samoj Gradskoj upravi da su svi zaposleni ovih dana dobili po jedan finansijski sladoled na dršku, u vidu solidarnog dodatka od par stotina evra da preguraju sva letnja iskušenja.
Eto, sada samo mi iz opozicije u strojevom koraku, baldisali, na vrelom gradskom betonu, šipčimo ka zgradi Gradske uprave, zapinjemo na suvo kao galioti u potpalublju robovlasničkih jedrenjaka. Naš jedini zahtev za smenu predsednice Skupštine Pirota, gospođe („ministarke“) Dragane Tončić. Ne bi me iznenadilo ni da se gospođa Tončić, onako nušićevski, provezla tik ispred Gradske uprave u fijakeru, sa pernatim šeširom i lica zaklonjenog japanskom lepezom. A zašto smo plemenitu gospođu mi, nezahvalni opozicionari, uzeli pod kutnjak? Zaista, zašto? Zar nije sve radila po slovu zakona, zar nas nije, slikovito rečeno, nunuškala na kolenu svaki put kad bismo se javljali o povredi Poslovnika. Skupštinski bonton, kultura vođenja sednica, nadasve otmenost i estetski dojam same njene pojavnosti.
A što se tiče tih pišljivih 250 000 dinara njenih mesečnih primanja, plaćena javna funkcija plus apanaža u nekom dosadnom nadzornom odboru, ma idi begaj! Zar je to, kako fantaziraju ovi iz opozicije, neki sukob interesa? Zar ne postoji Agencija za sprečavanje sukoba interesa koja bi trebalo da se izjasni o tome? Možda i jeste sukob, ali samo u sferi osećanja i intimnih kompromisa sa savešću. Zar nije svojevremeno bivša premijerka i sadašnja predsednica Skupštine Srbije lepo istakla kako ona sa minimalcem u Srbiji ne bi mogla da preživi ni nekoliko dana? Kada si žena u politici, a uz to još i na važnoj funkciji, zna se red, ne možeš da se pojavljuješ u javnosti doterana ko za pijacu.
I tako se održala naša „plišana“ sednica, moja malenkost u ulozi predsedavajućeg (profilaktična za gradonačelnikov prefinjen ukus), održasmo svoje slovo pokore Dragane Tančić i zatražismo ono što nam po zemaljskoj pravdi (čitaj: Poslovniku) pripada kao odborničkoj grupi, a to je, da podsetimo, proporcionalan broj mesta u komisijama i radnim telima. Unutra, naravno, klima ne radi, svi mikrofoni uredno sklonjeni da ne smetaju, tu su predstavnici lokalnog press-a (hvala im), a naviruju samo pojedini gradski službenici i aparatčici kao da se unutra snima čuvena pekarska scena iz filma „Varljivo leto ’68“.
Na kraju, posle svega, odšljapasmo nazad u svoje stranačke odaje na Veznom traktu i taman kada smo sumirali svoje utiske i raspravljali o tome šta nam valja činiti dalje na bojnom polju lokalne antipolitike, gle čuda, stiže elektronska pošta! Mejl od Dragane Tončić. Lično! Omirisasmo mobilne telefone. Mirišu na promincle. U mejlu predsednica puškinovski obrazlaže (kao Tatjana Onjeginu) da je sprečena da prisustvuje sednici o sopstvenoj smeni, mnogo joj je žao ali eto, brčka se negde na Mediteranu i poziva tim predstavnika iz opozicije da se vidimo kada prođu ovi sumorni godišnji odmori (taman je uhvatilo sunce, pa stavlja kremu za sunčanje, faktor zaštite protiv opozicije) i izaći će nam u susret, samo polako i nema ljutiš. Dobro da nema stiker poljupca na kraju ovog ljubavnog pisma opoziciji…
Brže-bolje, otpisasmo predsednici Skupštine, strogo, njegoševski, („spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne otrže“), odabrasmo tim vitezova za pregovore, onako megdandžijski i tako se ova naša skupštinska ujdurma ipak završila hepiendom. I tako se svi raziđosmo svojim kućama, kad najednom onu letnju vrelinu s početka kolumne zameni nagli pljusak. Žestoka grmljavina prolomi se pod pirotskim nebom. I gle: Pokisosmo kao školjke.