I na kraju, eto, jedna zanimljiva sednica (za povest i za nezaborav) na kojoj je mnogo toga razotkriveno, pale su neke političke biografije u blato, dok se neki godinama valjaju u njemu kao da je lekovito, vodu smo ipak dobili kao odbornička grupa, da bismo tu kaljugu malo razblažili javnom kritikom, a ova naša politička borba se nastavlja i dalje u istom maniru i sa nekim novim medijskim iznenađenjima u budućnosti. Ipak su ovo istorijska vremena, zlatno doba jaja i pašteta, polovnih udžbenika i jeftine savesti.
Septembarska sednica gradskog parlamenta. Sve je fino incenirano, glavni režiseri sa smeškom samozadovoljstva trljaju ruke kao kad mađioničar razotkriva svoj finalni trik. Džaba, kad smo mi iz opozicije već znali da odbornik pod kodnim imenom „Boranija“ napušta našu Odborničku grupu i da je neko vreme tajno sarađivao sa predstavnicima vlasti a nas opanjkavao. Već na samoj sednici glasao je pokunjeno za predloge vladajuće stranke u pokajničkom maniru budućeg konvertita. O razlozima i motivima, pokazaće vreme. Međutim, posle patetičnog ispovednog monologa dotičnog odbornika, koji je očigledno grejao uši gradonačelniku i njegovoj sviti, usledila je veoma burna sednica oko nekih važnih tačaka dnevnog reda koje se odnose na usvajanje budžeta i, shodno tome, analizu rashoda u proteklom periodu.
Smatram da je prinicpijelno bilo važno postaviti pitanja o tome kako se trošio novac iz gradske kase kada su u pitanju različita izdavanja kojima se javni novac nemilice troši na: dogradnju čuvenog javnog klozeta kod Kalea (novih 5.5 hiljada evra na već potrošenih 40 000 evra, primera radi, čitava imovina “Piroteksa” je prodata za 60 000 evra, sa zemljištem i 6 zgrada poslovnog kompleksa), potom kupovina novih luksuznih vozila, skupih mobilnih telefona o čemu je već pisano u nekim medijima, nameštenog konkursa za medije sa fantomskim portalima, raznim izdacima za troškove reprezentacije i ugostiteljskih usluga, održavanja društvenih mreža (pola miliona za admina: čemu kada naš gradonačelnik stalno kritikuje društvene mreže a čita pomno sve šta pišemo?) i mnoge druge sumnjive rashodne rabote. Zaključak svega navedenog: čerupanje budžeta, funkcionerska bahatost i politička neodgovornost, bez ikakve prave kontrole trošenja javnog novca. Ipak je to godinama ustaljena politička praksa da se budžet tretira kao dedovina a neki su izgleda zaboravili u našoj maloj palanci koliko su već godina na vlasti, te su srasli sa vlašću gotovo simbiotski, kao lišajevi. Gradonačelnika smo takođe podsetili i na presudu kojom je njegova polubožanska malenkost kažnjena još 2011. godine zbog nenamenskog trošenja novca iz budžeta, mimo tendera i javnih konkursa, što implicira i određene moralne „finese“ u osudi takvog čina otuđivanja javnog novca.
I onda smo mogli da vidimo pravog gradonačelnika, ogoljenog u svojoj moralnoj suštini. Egomana, egocentrika, egoprimata. Divljao je kao ošuren našom javnom kritikom, na koju svakako imamo pravo kao izabrani predstavnici opoziciono nastrojenog građanstva (inače, pobedili smo u svim gradskim naseljima, dok je Vučićeva lista na lokalnim izborima dobila sela i prigradska naselja, de facto), manično ponavljao kako smo svi mi inferiorne neznalice. Potom se rastrčao i sa spiskom naših potpisa za sazivanje onih naših, jednotrećinskih sednica na koje niko iz vlasti nikad nije ni dolazio, dokazujući sumanuto kako se naša odbornica kada su potpisi predati kupala na moru, iako su ti potpisi prikupljani ranije.
I na kraju, eto, jedna zanimljiva sednica (za povest i za nezaborav) na kojoj je mnogo toga razotkriveno, pale su neke političke biografije u blato, dok se neki godinama valjaju u njemu kao da je lekovito, vodu smo ipak dobili kao odbornička grupa, da bismo tu kaljugu malo razblažili javnom kritikom, a ova naša politička borba se nastavlja i dalje u istom maniru i sa nekim novim medijskim iznenađenjima u budućnosti.
Ipak su ovo istorijska vremena, zlatno doba jaja i pašteta, polovnih udžbenika i jeftine savesti.