Dnevnik jednog odbornika (IV) – Krčma bez računa

 

Moram da priznam kako je došla i ta sednica na kojoj sam po prvi put zaista uživao. Iako je započeta objavom vesti od strane uvažene predsednice Skupštine Grada Pirota o istupanju jedne naše odbornice iz redova naše odborničke grupe. Ne želim ad hoc da bacam drvlje i kamenje, nezvanično sam čuo da joj je obećan posao u javnoj ustanovi, a i simptomatična je reakcija odborničke većine na ovu vest, salva euforičnog aplauza, tako da pravi motiv ostaje tek da se vidi. Inače, što se same sednice tiče, ipak je uvaženi gradonačelnik bio neko ko se najmanje javljao za reč. Verovatno mu je neko objasnio kako je njegova blamaža na prethodnoj sednici prošla u javnosti, te je rešio ovog puta da zauzda svoje komplekse. S tim u vezi, njegov politički paž i zamenik, postade, ni kriv ni dužan, glavni konferansije da za sve pare zabavlja publiku na sednici. I tako i bi.

Prva tačka dnevnog reda: Poslovnik. Represivan u svojim kaznenim odredbama, kao da je prepisan iz severnokorejskog parlamenta. Kao da smo pitomci kazneno-popravne ustanove a ne slobodni odbornici izabrani na izborima, kakvi god da su oni bili. Zamenik, koji inače mnogo voli da citira Njegoša, nismo ga džaba onomad zvali Šćepan Mali, odmah stade da se pravda kako je sve to po zakonu. Podsetih vrlog podgradonačelnika da zakonitost nije nikakva demokratska vrednost po sebi, pošto su i konc-logori bili u skladu sa zakonom. Ali, da se ne bavim jeftinim retoričkim spinovima dotičnog, postojao je i „live“ prenos sednice, pa je svako mogao to i da vidi. S tom razlikom što smo sada sprečeni da svoje govore snimamo putem mobilnih telefona, još jedna otužna kontradiktornost vlasti s obzirom na činjenicu da su sednice javne i da se neko očigledno plaši snimaka ponašanja nepristojnog gradonačelnika kako kruže na društvenim mrežama.

Žao mi je što u lokalnom parlamentu nema neke retorički lucidnije osobe za intelektualno nadmudrivanje jer se sve svodi na bukvalističke prevrtalice i isprazne samohvale pojedinih predstavnika vlasti bez prave polemičke varnice pošto se svaka javna kritika a priori doživljava kao napad i uvreda. Očigledno da ova vlast ne podnosi kritiku u javnoj komunikaciji i cilj joj je da zakulisnim radnjama, pre svega kupovinom, ucenama i pritiscima, poremeti celovitost opozicije. Kako sam i lično poručio dvojcu bez kormilara, straha nema i neće ga ni nikada ni biti – jer mi branimo osnovne demokratske principe slobode govora i smenjivosti vlasti, dok se njihov neoradikalski šinjel, ispod kojeg su se provukli mnogi sitnošićardžijski preletači, odavno vuče po kaljuzi političke diktature. Nemaju oni više šta da brane sem da se zapliću u protivrečja svoje politike podaništva prema glavnom lideru koga su onomad na mreži toliko kritikovali da bi mu se posle javno zahvaljivali i davali ostavke na svoje funkcije na jedan njegov mig iz prestonice. Oni sada brane samo svoje političke pozicije (čitaj: svoje guzice) i stečene društvene privilegije, čuvajući svoje malo lukrativno gnezdo na lokalu. Kao što sam to već jednom napisao, nisu to više javni službenici u funkciji opšteg interesa već iskusni tehnolozi opstanka na vlasti i ideolozi ličnog ćara.

A što se tiče budućeg rada lokalne Skupštine, da li će ona ići u pravcu upristojavanja javne političke scene ili, krležijanski rečeno, u smeru krčmijade, drumske kafane sa terevenkom do zore, šta god se po tom pitanju desi u budućnosti, mi ćemo biti oni koji će u takvoj prčvarnici prvi upaliti svetlo i, kada za to dođe trenutak, u bljesku fajronta, ispostaviti račun pijanim gostima.

(Glas Pirota, 26. maj)

Podelite