Počela je nova školska godina. Deca su se vratila u klupe, po novim pravilnicima ponašanja. Policijska patrole su na svojim mestima. Širi se paranoja i pokušava što više obrazovnog programa da se smanji, navodno kako ne bi smetao deci. Većinsko mišljenje je da obrazovanje nije potrebno i to je naš udes.
Dodajmo da je prve školske nedelje povređen jedan nastavnik. Sistem nije zakazao!
Skopčano sa nepoverenjem u obrazovni sistem jeste i teška situacija u ekonomiji. Ovako napisano, zvuči previše apstraktno. A prosto je: ljudi nemaju gde da rade. Pogotovo na jugu i istoku zemlje, regionima koji se brzo prazne i ostaju bez stanovništva. Brojke su neumoljive.
Minimalna plata koja ne zadovoljava potrebe jeste ono što ubija dostojanstvo u čoveku. Brojni poslodavci, pogotovo oni koji pripadaju kategoriji omiljenih od lokalne samouprave, svoje radnike „drže na minimalcu“. I u strahu.
Naravno, sindikalno organizovanje radnica i radnika na stalnom je udaru, jer nijednom poslodavcu ne odgovara da se suočava sa solidarnošću i radničkom pomoći. Svi bi oni da koriste razjedinjenost i na taj način da imaju veliki uticaj na svoje zaposlene.
A da bi sve bilo moguće u ovoj zemlji čuda i da bi obespravljenost rasla, najvažnije je korupcijom zagaditi sve sfere života i „obrisati“ institucije.
Kako god govorili mediji pod kontrolom vlasti i pokušavali da nam pokažu sveopštu idilu i razvoj svih segmenata društva, istina je malo drugačija. Zapravo, mnogo drugačija. Ispod površine vri. Muka postaje nesnošljiva.
A zato vreme, vlast svojim miljenicima omogućava sve privilegije i igra na kartu bespogovorne odanosti, jer daje i kiti.
Na drugoj strani, vlast žrtvuje sve. Za sebe i svoj opstanak.
I Srbija postaje deponija! I Srbija postaje deponija! Trčimo kroz nju i vičimo. Da nas što više ljudi čuje. Da se probude. Da se osveste. I SRBIJA POSTAJE DEPONIJA!
Zagađen vazduh, zagađenu vodu i zagađeno zemljište imamo. Perspektive sve manje. Sve manje je normalnosti. Nasilje buja. Represija raste. Zato treba imati ovu informaciju na umu:
Sami smo građanke i građani! Treba nam saradnja. Treba nam solidarnost. Pronađimo u sebi ono zrno hrabrosti koje je neophodno da nas sačuva. Do nas je. I naše odluke. Da se opredelimo i okupimo…