Kako god se ova litijumsko-rudarska kriza bude rešavala u budućnosti, uz seriju protesta koji se već najavljuju po čitavoj Srbiji, pravo svih građanki i građana jeste da budu pre svega adekvatno informisani o ovoj problematici, naročito kada su u fokusu važne teme koje se odnose neposredno na opstanak i budućnost lokalne zajednice. Druga važna stavka je puna transparentnost u radu lokalne vlasti i dostupnost svim informacijama od javnog značaja. S tim ciljem portal „Glas Pirota“ će i nadalje nastojati da obrađuje ovu tematiku uz praćenje aktuelnosti i analizu događaja na osnovu svih dostupnih i kredibilnih izvora.
Poslednje se nedelje prilično zakuvala tema iskopavanja litijuma u Srbiji, kao i aktualizacija pitanja potencijalnog rudarenja na širem prostoru Srbije. Zanimljivo da je iz ugla komentara iz našeg poslednjeg članka na portalu, o tome da li našoj zemlji preti sudbina nove rudarske kolonije, kako se ista ova konstatacija vrlo brzo proširila i na neke zapadne medije koji su ovih dana pisali o Srbiji u kontekstu litijumske groznice. Tako je Tomas Roser, dopisnik bečkog lista “Die Presse” Srbiju okarakterisao kao „novu rudarsku koloniju Zapada“. „Tabloidna štampa koju kontroliše Vlada Srbije je oduševljena. Nezavisni mediji, analitičari i ekolozi zgroženi su litijumskim sporazumom sa Evropskom unijom: optužuju Berlin i Brisel da žele da pretvore zemlju u sirovinsku koloniju EU“, napisao je na početku svog teksta dopisnik najčitanijih austrijskih novina, preneo je N1.
Nešto slično se moglo čuti i na sajtu Radara, gde je u podkastu Forum, profesor antropologije sa Oksforda, Mark Gudejl, opširno govorio o žrtvovanju Srbije zarad ekonomskog i političkog interesa Zapadne Evrope. „Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti“, izjavio je profesor u podkastu.
U domenu ekološke opasnosti po pitanju potencijalnog ugožavanja životne sredine, prenosimo zaključak naučnog rada na temu „Uticaja istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ koji je nedvosmislen:
„Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO2 su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2. Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.“, preneo je portal Ozonpres. Čitava naučna studija se može pročitati ovde.
Što se tiče podataka samog Ministarstva rudarstva i energetike u Srbiji, istražne radnje su se vršile u protekle dve decenije na teritoriji čitave Srbije, uz saglasnost resornog ministarstva. „Od 2003, zaključno sa 2024. godinom odobreno je 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od svih tih lokaliteta, prema tvrdnjama MRE, samo je otvoren rudnik ’Čukaru Peki’ kod Bora. Prema njihovim informacijama, ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.“, izneo je u svom članku dnevni list Danas.
U kontekstu lokalne problematike, na nivou zapitanosti o potencijalnim rudnicima za iskopavanje bakra i zlata na teritoriji Pirota i Dimitrovgrada, možemo da upotpunimo neke uvide iz prethodnog članka pozivajući se na istraživanje lokalnog portala „Pirot Plus Online“ koji je tokom 2021. godine uputio zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike, na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, upravo na temu geoloških istraživanja na teritoriji Pirota. Dokument objavljujemo u celosti.
Paradoksalno kod ovog medijskog slučaja, okolnost da je na pitanje lokalnog novinara Nenada Paunovića o davanju saglasnosti stranoj firmi za iskopavanja na teritoriji Pirota, načelnik Odeljenja za urbanizam i stambeno-komunalne poslove, Bojan Pešić, demantovao da je Gradska uprava takvu saglasnost zvanično dala iako u samom dokumentu piše „da nema smetnji za vršenje ovih ispitivanja u skladu sa propisima“. Takođe je načelnik izjavio i da je Grad Pirot tražio povratne informacije o nalazima tih istraživanja na teritoriji Pirota od strane kompanije koja ih je sprovodila, ali da ih nikada nisu dobili.
Najčudnije od svega u čitavoj ovoj ujdurmi oko davanja saglasnosti za geološka istraživanja predstavnika lokalne vlasti jeste i činjenica da je sam gradonačelnik izjavio kako on celom istraživačkom poduhvatu prvi put čuje iz medija i kako su za „dezinformisanje javnosti“ krive društvene mreže. O tome smo već pisali u prethodnom članku.
Kako god se ova litijumsko-rudarska kriza bude rešavala u budućnosti, uz seriju protesta koji se već najavljuju po čitavoj Srbiji, pravo svih građanki i građana jeste da budu pre svega adekvatno informisani o ovoj problematici, naročito kada su u fokusu važne teme koje se odnose neposredno na opstanak i budućnost lokalne zajednice. Druga važna stavka je i puna transparentnost u radu lokalne vlasti i dostupnost svim informacijama od javnog značaja. S tim ciljem portal „Glas Pirota“ će i nadalje nastojati da obrađuje ovu tematiku uz praćenje aktuelnosti i analizu događaja na osnovu svih dostupnih i kredibilnih izvora.