Piše: Aleksandar Panić, ekološki aktivista, Pokret „Odbranimo reke Stare planine“
Ružičasti čitači ribljih utroba okupili su se u još jednoj sramnoj seansi banalnih analiza, medijskih suđenja, oproštaja, veličanja i predskazanja. Svaka društvena inicijativa, trzavica, otpor, skandal, afera mora proći sito banalizovanja, spina, relativizacije u smeru duhovnog hranjenja dela hipnotisane nacije, onog njenog dela koji svakoga dana dobrovoljno, poput malih hrčaka, ulazi u svoje karusele opsene i galopira u ritmu
prenemaganja vođe, uvreda sa skupštinske govornice i ogromne mašinerije medijskog beščašća. Mašinerije koja poput najprljavije poplave naizmenično širi strah, isprazne sadržaje društvenog taloga, histeriju politikanstva svih smerova i besprizorno prikrivanje najvećeg sunovrata jednog društva.
Danas su to uvrede političkim protivnicima i grubo nemaštovito zadiranje u privatnost najnižim lažima i konstrukcijama. Sutra je na redu ismevanje njihovog školskog rezultata… u zemlji koja se ne stidi pred pandemijom falsifikata svih obrazovnih profila i nivoa. Refreni se vuku sve do najvišeg zakonodavnog tela, gde se u hodu sednica pišu scenariji za danas i za sutra, bez obzira na to ko će u tom rafalu gnusoba biti pokošen, uvređen, etiketiran, ogoljen neetičnošću ili jednostavnom čistom zlobom.
U Diznilendu tajnih ugovora, sa stručnjacima bez dana realnog iskustva i bez rezultata, sa jedinom značajnom veštinom nalaženja šema, korupcionašenja i lukavstava, sa državnim tužilaštvom u katalepsiji, od mesnih zajednica do Andrićevog venca, novi krugovi okreću se decenijama. Energija, rudnici, metroi, industrija, efikasnost ekonomije, vrte se zajedno sa poganim ringišpilom, mešajući realne opasnosti i fikciju, čineći granice građanske pozornosti maglovitim, orući najveću njivu izdaje i rasprodaje poslednjih državnih vrednosti.
Institucije sistema su pod opsadom straha i autocenzure, moralno srozane do nivoa kada se bilo kakav ispravan postupak pojedinaca slavi vencem herojstva. Kukavičluk i poltronstvo progutali su osnovne principe samopoštovanja, stručnosti i moralnih načela.
Svaka mala, kao lakom uglačana prečaga, čeka na svoj potisak, svoju ulogu u strahovitoj obmani svesti. Uz malo hrane, zabave i sigurnosti niklovanog kaveza, hrčki trče svoj beskonačni krug.
Tu vrlu družinu birova, secikesa, lažova i prodavaca tuđeg znoja i poseda, prati krdo plaćenih vređača i lažljivaca u medijima, na društvenim mrežama, u komentarima blogova i štampe. To su mlađa braća čitača ribljih utroba iz prvog pasusa, a zovu ih botovima. Verujem da je ispravnije skotovima, ali biće da je presudila neka nova slovno-glasovna promena. Pored toga što je svojim ogavnim poslom pojela nečije radno mesto, nečiji pošten trud, ta družina materijalno pojede svakog dana stan neke na silu raseljene porodice, proždre zdravstvenu negu teško obolelog deteta, smakne parče puta, proguta deo budžeta. Svakoga dana pojede deo ponosa onih koji su ih stvarali ljudima a dobili su skotove.
U svemu tome, siroti mali balkanski hrčki vrte svoj točak revnosno, svakoga dana u poluhipnozi potrebe da se makar čime osete živim i daju kakvu-takvu svrhu svom životu između histerije i letargije. Točak je ogroman, nepobediv, satkan od istorijski monumentalnih laži, politikantskih fatamorgana i epske zbunjenosti i kukavičluka sirotih malih trkača.
Svaka mala, kao lakom uglačana prečaga, čeka na svoj potisak, svoju ulogu u strahovitoj obmani svesti. Uz malo hrane, zabave i sigurnosti niklovanog kaveza, hrčki trče svoj beskonačni krug.
NE BUDI HRČAK, BUDI PAUK, LEPTIR, CRVENDAĆ, ISTUPI IZ KOLOTEČINE LAŽI, PRIDRUŽI SE PROTESTIMA SLOBODE, PROTIV NASILJA I DECENIJSKIH KRUGOVA HIPNOZE!
(tekst izvorno objavljen na stranici Ekološkog ustanka)