Doći će, kažu, čuven gost,
Loviće maglu po šumarcima,
Sa tvojom će se kućom sudariti,
Mora da bude kao iz bajke.
Majstori, majstori, Aleksandar Sekulić
Čitajući neke naše lokalne istoričare, za koje znam, na časnu reč, da su pošteni a na intelektu oportunistički britki, o tome šta je sve naš gordi obor-knez Vladan učinio za ovaj grad, trebalo mi je bar dobrih deset minuta, da skuvam kafu, odem da se obrijam, posle i do toaleta, te da sednem i napišem svoj panegirik mitskom osnivaču Pirota. Jer, kako Tanjug javlja, pre Vladana na vlasti (neki zlonamerni ga nekad prozvaše i Gladan Vlastić), Pirot nije postojao na mapi Srbije. To jest, bila je, tako kažu najstariji, neka ledina, pa se ona otopila u proleće, te je od bljuzgavice nastala velika bara (otuda Tijabara, ali i Barje), onda je odnekud, iz pravca Poljske Ržane zaržala Vladanova napredna konjica, on na čelu, sa mačem u jednoj i krstom u drugoj ruci. Za to vreme, u močvari življahu divlje horde varvara, koje je premudri Vladan poterao u pravcu Babušnice i Bele Palanke, dok je druge asimilovao i pokrstio. U svojoj sledećoj civilizacijskoj etapi, pod Vasićem smo naučili da koristimo viljuške i kašike, pošto smo pre toga kusali čorbu tako što smo glavom odmah zaranjali u tanjir, a meso rastrzali zubima kao divlje zveri.
Ovako ukratko izgledaju hvalospevi naših vrlih hagiografa lika i dela presvetog Vladana. Još ga nisu kanonizovali ali, pošto je kao i svaki obor-knez, bogobojažljiv i liturgijski prisutan, moj je apel da se i to obavezno uradi. Ionako mu spomenik, neka provincijska replika Stefana Nemanje sa beogradske štajge, ovde ne gine. Lokacija neka bude na mestu nekadašnje fabrike „Prvog maja“, ima tu istorijske simbolike. Nego, šegu na stranu, hajde da vidimo šta je to toliko obor-knez učinio za ovaj grad. Prvo za dvadeset godina svog javnog političkog rada, mogao je da otvori bar još jednu fabriku i da dovede bar nekog reprezentativnog investitora, a ne da kao ekonomski grobar zakopava lokalne firme. „Prvi maj“ je već tema za nostalgičare i one prevarene radnike koji su oterani na ulicu zato što su verovali u ondašnje privatizacijske bajke. Ali šta danas kažu radnici po ovim firmama, počev od lokalnog giganta „Tigar Tajersa“ do siromašne, daleke rođake iz prvog braka „Tigra Obuće“? Potom vrli sociolozi i istraživački novinari, pitajte i ove radnike što rade za minimalac kod raznih privatnika, Marmila i ostalih da li su zadovoljni svojim društvenim statusom, uslovima rada, visinom plate…
Druga bitna stavka političke samohvale vrlog nam obor-kneza, mitskog osnivača Pirota, a od čijih je to para on toliko gradio i ulepšavao ovaj naš grad u poslednje dve decenije? Jesu li to pare iz njegovog vlastitog džepa ili je to novac poreskih obveznika kojim se puni budžet grada i Republike Srbije. Pa onda, ako je tako, što bismo mu se mi posebno zahvaljivali što je radio kao vlast u opštem interesu? To je kao da se zahvalite bankomatu što ste podigli novac ili klozetskoj šolji kada pustite vodu. Tako je isto i sa političarima na vlasti, tu ste da radite u opštem interesu i nema šta da se hvalite time, to je vaš posao, ako vam se ne sviđa, vlast je ograničenog trajanja i smenjiva je na izborima. To što živimo u autokratskom političkom sistemu, gde su lokalni obor-knezovi neki umišljeni šerifi koji misle da im je vlast data od Boga, to je njihov a i naš problem.
Na kraju, onako kako ja doživljavam politički rad ovog gospodina, mitskog praroditelja Pirota, valjda mi neće zameriti on i njegova aliteratska svita na iskrenosti. U početku Vladan beše na liniji svog zadatka, vrli borac protiv partokratije i branitelj časti lokalnih građana (a naročito građanki). Onda su kola krenula nizbrdo u duhu političkog slizavanja sa svim beogradskim cirkuzantima i putujućim prevarantima, sve zarad ličnog ćara i utvrđivanja vlastite pozicije na lokalu. I naposletku, ovo naše doba, vreme sunovrata obor-kneza, kada se okružio najgorim političkim saradnicima, kad mu je stranačka zaprega opasno skliznula i zašlajfovala u kriminal i korupciju dok on sam samouvereno taljiga na putu svog poraza.
Dragi sugrađani, pomozimo našem dragom Vladanu Vasiću da na dan izbora siđe sa vlasti da bi konačno, po zasluzi, mogao da uđe u istoriju našeg grada.
Tomica Ćirić
(24.11.2023, Glas Pirota)